|
"Nema
ničeg fantastičnijeg od života"
zapisao je veliki Dostojevski, proučavajući
pojedinačne sudbine i biografije svakodnevnih
ljudi koje su mu služile kao jedna brojnih
polaznih osnova za buduća dela. I zaista,
svaka ljudska biografija oduvek je bila
unikatna priča jednog čoveka u jednom vremenu.
To je ono što je čini jedinstvenom i neponovljivom,
to je ona osobina koja svakoj od njih daje
dimenziju vanvremenskog i karakter neprocenjivog.
U vreme dnevnog
odmora |
Izložba |
Život čovekov je
nemoguće prepričati, bez obzira koliko on
trajao i bez obzira koliko velika bila nečija
nastojanja da takvu priču ipak dovede do
kraja. Da je on nezamršeno klupko koje se,
neometano sa strane, samo od sebe odmotava,
da je reka bez pritoka i rukavaca, koja
ima samo svoj izvor i miran jednoličan tok
ka svome ušću, možda bi pokušaj pričanja
bio lakši. Ljudska volja i strpljenje mogu
biti dovoljno veliki da na svojim plećima
iznesu takav poduhvat.
Ali život ne samo
da nije to; on nije ni izbliza nalik ovakvoj
idiličnoj metafori!
Međusobni uticaji čoveka na čoveka, društva
na društvo, pojedinca na društvo i obrnuto,
različiti su, neprestani, a često i teško
shvatljivi i sagledivi. Nesporazumi i raskoraci
na različitim životnim planovima, tamne
su senke koje prate čoveka od kada hodi
zemljom.
"Žrtve" takvih raskoraka i nesporazuma
mogu se pronaći i ovde, na psihijatrijskom
odeljenju centra u Novom Bečeju. Njihove
priče je možda moguće dočarati jezikom fakata,
statističkih podataka ili biranim rečima,
ali ih je, kako je već rečeno, nemoguće
preneti u celosti, onoj u smislu punoće
detalja i unikatnih pojedinosti vezanih
za svakoga od njih ponaosob.
|
|
No, govoreći o pojedinostima,
na kraju možda ipak treba spomenuti i ovu:
prošle godine je u centru u Novom Bečeju,
na odeljenju broj dva zasnovana jedna bračna
zajednica. Dirljiv primer nesalomivosti
volje za životom i negovanja osećanja koje
nikada ne stari, osećanja koje i stare do
samoga kraja čini mladima - osećanja ljubavi!
Ljubav prema životu u godinama kada one
same za većinu postaju nevažne, jedno je
od najizdašnijih vrela sa kog se volja i
nada u budućnost mogu crpeti.
|
